Zbog čega idemo na uranak za 1. maj?

Prvi maj – Međunarodni praznik rada, najčešće nas asocira na uranak, ranojutarnji izlet u prirodu, uz obavezan doručak na travi, koji se neretko pretvara u celodnevno roštiljanje i druženje.

Koliko, međutim, sam uranak ima veze sa 1. majem? Da li je taj običaj nastao onda kada je i 1. maj počeo da se slavi?

Prema običaju, “Prvomajski uranak” počinje tako što se 1. maja u zoru, pre izlaska sunca, a ponekada i čitav dan ranije, ode u prirodu i najčešće uz logorsku vatru, sa jelima iz kotlića ili uz roštilj, dan provodi u druženju sa porodicom i prijateljima.

Slični običaji, međutim, postojali su i pre nego što je 1. počeo da se obeležava kao praznik.

Uranak je, međutim, običaj koji je karakterističan i za jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Uskrs. Toga dana, vernici ustaju rano kako bi prisustvovali jutarnjoj uskršnjoj liturgiji, nakon čega bi neki u prirodi doručkovali uz tradcionalno tucanje uskršnjim jajima.

Zbog toga se u protekilim godinama često moglo čuti da je, u vreme vladavine socijalizma, iz ideoloških razloga, jedan uranak zamenjen drugim.

Običaj ranog ustajanja i odlaska u prirodu se, takođe, vezuje i za još jedan verski praznik – Đurđevdan.

Naime, u srpskoj narodnoj kulturi, u znak sećanja na buđenje srpskog naroda u dva značajna istorijska događaja, Prvom i Drugom srpskom ustanku i 1804. i 1815. godine, uranak se vezivao za uspomenu na đurđevdanski sastanak hajduka.

Obeležavao se jutarnjim odlazaskom školske dece sa učiteljima u prirodu, pevanjem rodoljubivih, hrišćanskih i tradicionalnih pesama, i igrom.

Bilo kako bilo, boravak i duženje u prirodi, makar i jedanput godišnje, lepa je tradcija koja okuplja porodicu i prijatelje.

(b92.net / pixabay.com)