Šta ako mi direktor naredi da se vakcinišem?

U Nemačkoj je to zapravo nemoguće, ali i tu se traži način kako da se što više saradnika nekako navede na vakcinisanje, prenosi Dojče vele (DW).

U SAD sve više kompanija svojim zaposlenima nalaže vakcinaciju.

Šef Gugla Sundar Pičai je u svom blogu prošle nedelje bio sasvim jasan: “Svako ko dolazi da radi u našem kampu mora biti vakcinisan”. Slično je i u Fejsbuku, a i američke kompanije kao što su Netfliks, Uber ili Vašington post žele da na radnom mestu vide samo vakcinisane saradnike.

Nemački sindikati odmah upozoravaju: takva obaveza u Nemačkoj može postojati samo ako postoji obaveza vakcinisanja svih građana – a protiv korone nje nema. A neće je niti biti, ako se pita, na primer, njemački ministar unutrašnjih poslova: “Alergičan sam kad neko kaže ‘ako nisi vakcinisan, nećeš više kod nas smeti da radiš'”, izjavio je Horst Zehofer (CSU) nedavno za Mitelbajerisše cajtung. On je “odlučni protivnik obavezne vakcinacije” protiv korone.

“Kako da uopšte znamo ko je vakcinisan?”

I trideset najvećih nemačkih koncerna izlistanih u indeksu DAX ne razmišljaju o obavezi vakcinacije, pokazala je anketa koju je proveo list Velt am zontag. Doduše, svi nemački koncerni nude svojim zaposlenima mogućnost vakcinacije u ambulantama kompanije, ali to je sve što uopšte mogu. Jer oni uopšte nisu ovlašćeni da to znaju da bi onda to postavili kao uslov. Tako iz Simensa pišu: “Mi ne znamo ko je vakcinisan ili ko nije, a to ne smemo ni da pitamo prema propisima o tajnosti ličnih podataka”.

Ipak, Infektološki institut Robert Koch raspolaže podacima kako je dosad oko milion osoba vakcinisano u ambulantama firmi. Kod energetskog koncerna Eon je dobrovoljna anketa pokazala kako je “preko 90% saradnika primilo već prvu dozu, drugu oko 85%”. No, niko ne zna – i ne može znati, jesu li i ti saradnici verodostojno popunili anketu, niti kako je to u drugim kompanijama.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, oko polovine stanovništva Nemačke je potpuno vakcinisano, negde oko 62% je primilo barem prvu dozu. Ali gužve za vakcinisanje više nema, što znači i da u ovoj zemlji postoje brojne osobe koje uopšte ne nameravaju da se vakcinišu – iz bilo kog razloga.

No, zdravstvenim i infektološkim stručnjacima to nipošto nije dovoljno da bi se potpuno normalizovao društveni i ekonomski život. S obzirom na to da je u već devet od deset novih slučajeva reč o delta soju virusa, Institut Robert Koh procenjuje kako treba biti vakcinisano najmanje 85% stanovništva starijeg od 12 i mlađeg od 60 godina, a kod još starijeg stanovništva to treba biti najmanje 90% kako bi se dostigla “kolektivna otpornost” čitavog društva.

Vakcinisani su doduše jeftiniji, ali…

Dobrovoljno – to će teško biti ikad postignuto, što znači da bi jedina mogućnost bilo uvođenje zakonske obaveze vakcinisanja. Hoće li nemački parlament i prihvatiti takav zakon, to je teško reći. U Nemačkoj je doduše već odavno bilo obaveze vakcinisanja, ali ipak protiv bitno opasnijih bolesti: prvo obavezno vakcinisanje za sve građane je još 1807. uvela Bavarska, od 1878. je u čitavoj Nemačkoj uvedena obaveza vakcinisanja protiv boginja. U socijalističkoj Istočnoj Njemačkoj su od 1953. svi morali da budu vakcinisani, između ostalog, i protiv tuberkuloze.

Nešto između opšte i nikakve obaveze bi bila obaveza vakcinisanja za određena zanimanja kod kojih su te osobe izrazito izložene ili gde bi mogli biti značajni multiplikatori zaraze: na primer, negovatelji ili zaposleni u školama. Za tako nešto se zalaže i direktor Instituta nemačke privrede Mihael Hiter: “U kritičnim zanimanjima, naročito u sektoru zdravstva i obrazovanja, zakonodavac bi trebalo da uvede obavezu vakcinisanja jer se tu radi o osobama koje treba zaštititi”. On nije nesklon ni opštoj obavezi vakcinisanja za sve građane.

Prema anketi koju je njihovo udruženje sprovelo među 2.950 firmi srednje veličine, 54% šefova bi želelo opštu obavezu vakcinisanja, 45% ih je protiv. No, tu su na prvom mestu sebični razlozi: vlada veliki strah od nekakvog novog lokdauna, a tako i firme mogu da uštede u merama zaštite – od većeg prostora za zaposlene pa do njihovog testiranja.

Na “fini način”

Ipak, čak i kad su direktori tako motivisani da se založe za zakonsku prisilu, tu nema nedvosmislenog stava. Tako i neke nemačke kompanije, ređe pretnjama nego na “fini način” pokušavaju da navedu svoje saradnike na vakcinaciju. Vlasnik lanca staračkih domova će darovati 1.000 evra za društvo zaposlenih ako u toj instituciji njih najmanje 60% bude vakcinisano. Informatički koncern SAP vakcinisanima obećava besplatne ulaznice za jednu fudbalsku utakmicu, turoperator Alltours je najavio kako će od kraja oktobra u njegove hotele primati samo vakcinisane ili osobe koje su ozdravile.

Pogotovo u poslednjem slučaju, tu bi još sudovi mogli da daju svoje mišljenje ako neka mušterija postavi to pitanje i Alltours, prema postojećim zakonskim okvirima i bez opšte obaveze vakcinisanja, verovatno neće dobro proći. No, kad je reč o novčanim ili drugim poklonima – tu je sve “čisto”.

To je i mišljenje stručnjaka za medicinsko pravo Rudolfa Raclera, na pitanje može li poslodavac da prisili zaposlene da se vakcinišu – on odgovara: “Ne, naravno da ne sme. Ali on sme da izvrši indirektni pritisak”.

(DEUTSCHE WELLE / b92.net)