PROJEKAT: I ja sam tu!

Inkluzivno obrazovanje je termin koji poslednjih petnaestak godina često čujemo u svakodnevnom životu, ali se sa značenjem i značajem uvođenja ovog termina i njegovom svrhom veoma retko pozabavimo.

Suština opstanka svakog pojedinca jeste ostvarivanje mogućnosti da kroz sopstveni rad samostalno živi u zajednici. Iz različitih razloga, zdravstvenih, socijalnih, stečenih ili urođenih, i itd. mnogima nije data mogućnost da se profesionalno osposobe i samostalno obavljaju sve životne funkcije. Dobro osmišljenim i sprovodljivim sistemom socijane zaštite, razvojem strategije obrazovanja u svim pravcima i razumevanjem zajednice o potrebama svih lica od najranijeg uzrasta do najstarijeg, stvorio bi se ambijent u kome bi bilo znatno više radno sposobnog stanovništva. Cilj uvođenja inkluzivnog obrazovanja marginalizovanih grupa, osetljivih grupa, osoba sa invaliditetom ili sa posebnim potrebama (puno termina se može svakodnevno čuti) jeste isključivo mogućnost obrazovnog sistema da obezbedi kvalitetno obrazovanje svoj deci, bez obzira na njihove različitosti. „Inkluzija se definiše kao proces prepoznavanja i odgovaranja na različite potrebe dece kroz povećavanje učešća u učenju, kulturnom životu i životu zajednice, kao i kroz smanjivanje isključivanja iz školovanja.“

Samo kroz jake institucije mogu se deca zadržati, da ne napuštaju proces školovanja, a da se nova uključuju, kako bi zaista svaka škola bila mesto za obrazovanje i životno osposobljavanje svakog deteta, uz posebno usmerenu pažnju na decu sa smetnjama u razvoju i decu iz marginalizovanih grupa.

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon i 6/2020) je dao neke opšte smernice o tome da lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. A kroz opšte principe obrazovanja i vaspitanja, naglašava se da se ti principi posebno podržavaju kroz mogućnosti da deca, učenici i odrasli sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz osetljivih grupa, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja i vaspitanja u ustanovama, a lica smeštena u ustanove socijalne zaštite, deca, učenici i odrasli sa zdravstvenim problemima ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme smeštaja u ustanovi i tokom bolničkog i kućnog lečenja.

Mi nemamo poseban Zakon koji se odnosi na obrazovanje dece sa posebnim potrebama ili dece sa smetnjama u razvoju, a od velikog značaja i javnog interesa bi bilo donošenje takvog zakona. U Srbiji se u ZAKON-u O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU („Sl. glasnik RS“, br. 55/2013, 101/2017, 10/2019 i 27/2018 – dr. zakon) obrađuje oblast koja se odnosi na Obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, članom 10, gde nam se pojašnjava pojam:

• Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom jeste: dete sa intektualnim smetnjama, dete sa senzornim smetnjama, dete sa motoričkim smetnjama, dete sa teškoćama u učenju, dete sa govorno-jezičkim smetnjama, dete sa problemom u ponašanju, dete sa emocionalnim teškoćama, dete sa smetnjama u razvoju koje se manifestuju istovremeno u nekoliko oblasti, usled čega se dete suočava sa brojnim preprekama u zadovoljenju osnovnih potreba i potrebna mu je najkompleksnija podrška ili dete sa drugim smetnjama zbog kojih mu je potrebna podrška.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje po pravilu u školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u najboljem interesu učenika u školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u skladu sa Zakonom.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom.

Takođe, definiše se škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, članom 18, gde se navodi da: U školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom školuju se deca bez obzira na vrstu smetnje.

Radi unapređivanja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja, škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i škola koja ima odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja.

Škola u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja u kojoj stiču obrazovanje i učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da angažuje vaspitača, nastavnika ili stručnog saradnika, koji je zaposlen u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u skladu sa Zakonom. Angažovanje zaposlenog, vrši se na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku u skladu sa Zakonom.

• Međutim, praksa je pokazala da postoji problem, jer se na prvom mestu roditelji teže odlučuju ili uopšte ne prihvataju adekvatnog i školovanog asistenta ili ne prihvataju da im deca idu u školu gde su ljudi koji su stručni za rad sa njima. Još uvek postoji strah i nepoverenje kod roditelja.
• A školstvo je definitivno suočeno sa problemom koji se odnosi na kvalitet kadrova, ali još više na dovoljan kapacitet i uopšte brojnost školovanih kadrova za ovakav rad. Nije nikada sprovedena, a ni dan danas se ne sprovodi „popularizacija“ zanimanja koja se odnose na rad sa decom sa smetnjama u razvoju.
• Činjenica je da Novi Sad prednjači u institucionalnom smislu, već decenijama, jer je jedinstven primer u regionu u tom smislu da kroz višedecenijski rad Škole za osnovno i srednje obrazovanje Milan Perović, kroz formalno i neformalno obrazovanje, kao i kroz vannastavne aktivnosti poseduje najstručniji kadar i najstručniji rad gde se metodski pristupa u tretmanu poremećajima ponašanja. Međutim, činjenica je i ta da se nije dovoljno kroz sve ove decenije pristupalo adekvatnom obrazovanju i širenju, popularizovanju kadrova iz oblasti zanimanja koje bi se kroz masovnije školovanje pripremalo i onda zapošljavalo i samim tim doprinosilo unapređenju rada sa decom ometenom u razvoju.
• Deca sa smetnjama u razvoju se suočavaju sa zdravstvenim problemima koji se odnose na neke sekundarne zdravstvene problem u odnosu na njihov npr.primarni, a to je gojaznost, nemogućnost redovne fizičke aktivnosti prilagođene njihovim mogučnostima, ali koja bi se sprovodila u kontinuitetu I time znatno unapredila određena stanja.
• Takođe, ne sprovode se program koji bi takođe uticali na unapređenje stanja mnogih, a kroz kontakt sa životinjama, da li domaćim kroz rad na salašima ili u domaćinstvima do kontakta I igrom sa psima ili konjima. A tu se opet dolazi na “teren” kadrova, prostora, osmišljenog, a neostvarenog I slično.

Treba istaći i to da je data zakonska mogućnost dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, kroz član 64: Detetu i učeniku kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana.

Cilj dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje.

Za ostvarivanje dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, direktor škole, nastavnik, stručni saradnik, vaspitač, pedagoški asistent i roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da dobije posebnu stručnu pomoć u pogledu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.

Radi ostvarivanja dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, škola ostvaruje saradnju sa organima jedinice lokalne samouprave, kao i sa školom za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, odnosno školom koja ima odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju, drugim organizacijama, ustanovama i institucijama na lokalnom i širem nivou. Škola je u obavezi da uspostavi saradnju sa drugom školom u kojoj učenik koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku nastavlja sticanje obrazovanja, a u cilju ostvarivanja kontinuiteta dodatne podrške. Posebnu stručnu pomoć mogu da pružaju lica kompetentna u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i škole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.

Konvencijom UN-a o pravima deteta jasno je definisana neophodnost da … „Dete sa fizičkim ili mentalnim smetnjama treba da uživa pun i kvalitetan život u uslovima koji obezbeđuju dostojanstvo, unapređuju samopouzdanje i olakšavaju njegovo aktivno učešće u zajednici“.

Izvor: Eko polis