PRAVO NA NORMALAN ŽIVOT

Multipla skleroza je bolest od koje danas boluje više od 9.000 ljudi. Bolest koja je vrlo nepredvidiva, a oštećenja koja stvara organizmu vode u invalidnost.

U pitanju je autoimuna bolest kod kojeimuni sistem tela napada sopstvena tkiva, sam kvar imunog sistema uništava masnu supstancu koja oblaže i štiti nervna vlakna u mozgu i kičmenoj moždini (mijelin). 

Ne postoje jasno utvrđeni dokazi zašto se multipla skleroza javlja kod jednih ljudi, a kod drugih ne, ali istraživanja navode da su žene sklonije oboljenju i to u periodu oko tridesete godine. Takođe se može javiti ranije ili kasnije i kod muškaraca u periodu između 16 i 55 godine. Pretpostavlja se da su geni glavni uzročnici i to ukoliko su u pitanju srodnici prvog reda.

Za multiplu sklerozu se kaže da je “najveći imitator” u neurologiji, jer ne postoji specifičan dijagnostički test za ovu bolest, pa je pre dijagnostike potrebno da se isključe sve moguće alternative. Uz pomoć magnetne rezonance glave i kičmene moždine i analize cerebrospinalne tečnosti, odnosno likvora, moguće je uspostaviti dijagnozu ove autoimune bolesti i početi sa lečenjem na vreme.

Kada je u pitanju multipla skleroza lečenje i tretmani se obično fokusiraju na ubrzavanje oporavka od napada, jer za autoimunu bolest kao što je multipla skleroza lekovi ne postoje. Lečenje napada multiple skleroze podrazumeva korišćenje kortikosteroida, oralno ili intravenski. Takođe, razmena plazme se može koristiti u lečenju.

Veoma je bitno osloboditi telo, um i organizam od stresa, koji samo potpomaže brži razvoj bolesti. Iz tih razloga je idealno posećivati lekovite banje i odmarati, kako bi se sam organizam opustio i bio spreman na lečenje ove autoimune bolesti. Ono što se svakako preporučuje svima su fizička aktivnost i masaže kao i hidroterapija i obloge koje su nešto što je prilikom lečenja ove autoimune bolesti neizostavno. Tokom vežbanja se pojačava cirkulacija, mobilisani su oslabljeni zglobovi i mišići. Celo telo se zagreva zbog tople vode i vežbanja, što dovodi do širenja krvnih sudova, a cirkulacija na periferiji je pojačana. Benefiti za pacijenta su mnogostruki.

O čemu obično misle oboleli kad saznaju da imaju dijagnozu multipla skleroze?

Što ranije nisam otišla/o kod lekara? Ovo je neizlečiva bolest, za mene nema više nade. Ko će mene sada voleti?  Završiću u invalidskim kolicima. Šta moj lekar može da uradi? Šta ja mogu da uradim?  Ja sam kriv/a za ovo što mi se desilo.

Misli koje dovode do straha, očaja i depresije. Spas je u prihvatanju… Dešava se da oboleli prihvate bolest, a članovi porodice ne i nisu spremni da se suoče sa situacijom. Ako oboleli nemaju podršku porodice često može doći i do njihovog raspada. To je najgori scenario koji može da se dogodi i dodatno otežava obolelom.

Odnos sredine je isto jako važan, jer su oboleli osetljivi na reakcije drugih ljudi. U većini slučaja oboleli nemaju samopouzdanje i potrebno im je da ih okolina razume i da budu mudri i ne kažu uvek ono što misle. Bitno je da mediji što više informišu javnost o osobama koje imaju multipla sklerozu da bi okolina mogla da reaguje ili ne reaguje na pravi način.

Bitno je i da zdravstveni radnici imaju saznanje o toj bolesti i da na adekvatan način mogu da pomognu obolelom. Njima je potrebna lepa reč, podrška i osmeh. Fizička aktivnost koja je u skladu sa stepenom bolesti.  

Oboleli od multipla skleroze ne bi trebali da žive sami. Noću im je najteže kad su sami sa sobom i svojim mislima. Tok bolesti je nepredvidiv i oni nemaju upozorenje kad će dobiti „napad“ tj relaps koji se pojavi iznenada i traje najmanje 24 sata.

Podrška države u lečenju je jako važna za sve vrste bolesti, a za obolele od multipla skleroze posebno, jer su nove terapije skupe i teško se nabavljaju. Pojavili su se novi lekovi koji se besplatno daju osobama koji  su od skora ustanovili dijagnozu. O obolelim koji imaju bolest 10 i više godina izgleda niko ne vodi računa.

Verujem da svi mi zajedno možemo da im pomognemo, jer i oni imaju pravo na normalan život.