Pravo na normalan život: Život sa multipla sklerozom

Multipla skleroza je autoimuna bolest kod kojeimuni sistem tela napada sopstvena tkiva i potencijalno onesposobljava mozak i kičmenu moždinu Za multiplu sklerozu se kaže da je “najveći imitator” u neurologiji, jer ne postoji specifičan dijagnostički test za ovu bolest. Simptomi i posledice se razlikuje od osobe do osobe i tokom bolesti, a zavisi od toga koji je deo nervnih vlakana pogođen.

Iz prijatnog mesta sa severa Bačke gde žive multikulturalni dobrodušni narod dolazi i moja sagovornica Izabela koja je podelila sa mnom svoje iskustvo života sa multipla sklerozom.

Njena priča normalnog porodičnog života i posla u prosveti je narušena kad joj je dijagnostikovan MS.

Kad se požalila doktoru da ima dupli vid, odmah je upućena na magnetnu rezonansu. Mada je multipla najveći imitator u neurologiji, imala je sreću da joj je bolest odmah otkrivena. To je bilo sa njenih trideset i neku godinu tako da više od 20 godina živi u ovom posebnom stanju.

Kako je prihvatila dijagnozu? Nije odmah, ali uz podršku porodice, supruga i dece nastavila je relativno normalan život.

Odlučila je da potraži pomoć od Društva za multipla sklerozu gde je dobila sve informacije i mogućnost kako da se izbori sa određenim problemima. Teškoće u hodanju, pamćenju i gubitak  osećaja u prstima, često joj se manifestuje. Doktori su joj rekli da je njen stadium bolesti benigna forma i da je dovoljno da uzima vitamine C, D, kalcijum i magnezijum. Nedostatak terapije i posledice MS-a  joj  je  onemogućio da normalno obavlja svoj posao te je ubrzo dobila invalidsku penziju.

Ono što je važno kod obolelih od MS-a je fizička aktivnost, a moja sagovornica se opredelila za jogu i praktikuje je dva puta nedeljno po sat vremena. Svaki dan šeta, ali se ne usuđuje na duže maršute. Društvo u šetnji joj pravi suprug i kuca jazavičar.

Svoj posao je nastavila da radi od kuće, u skladu sa svojim stanjem i oseća se korisno zbog toga.

Prijatelji i kolege uglavnom nisu prihvatili da ona ima dijagnozu i ponašaju se prema njoj kao prema zdravoj osobi. Ona im to ne zamera, ali prosto ne može da nastavi život onako kako ga je vodila pre MS-a. Razumevanje ima kod novih prijatelja koji takođe imaju multiplu.

Raspitivala se za nove terapije kako MS ne bi došao u progresivno stanje, ali je došla do saznanja o nus pojavama koje ti lekovi mogu da prouzrokuju.

Izabela je jedna pozitivna, vesela žena i mada joj nije svaki dan lak, ona hrabro korača dalje.           

Ima sina i ćerku koji ne žive u njenom gradu, ali relativno često se viđa sa njima. Od skoro je njena sreća uvećana kad joj je ćerka podarila unuku.

Njen pogled na budućnost je da hrabro korača dalje bez predaje.

To isto im želim i ja, sa porukom da sve osobe sa dijagnozom MS imaju pravo na normalan život

kao svi ostali.