10 stvari koje niste znali o svom telu
Ljudsko telo je jedna velika mašina koja se kreće i meša razne materije s gotovo neverovatnom preciznošću i koordinacijom. Zavirimo u njegove tajne…
Vaša koža ima četiri boje
Koža bi bez ikakvih pigmenata bila beličasta. Blizu površine kože, krvni sudovi joj daju crvenilo, a žuti pigmet takođe utiče na boju. Melanin koji je nastao pod dejstvom ultraljubičastih zrak, doprinosi smeđoj ili crnoj boji u velikim količinama. Ove četiri boje čine boju kože svih ljudi na zemlji i kombinuju se različito kod svake osobe.
Svet se smeje s vama
Kada gledate nekoga kako zeva, to će pokrenuti vašu potrebu da zevnete, a novija istraživanja pokazuju da je i smeh povezan s ovim osećajem. Kada čujete smeh, aktiviraju se regioni u mozgu koji su povezani s facijalnim pokretima. Ovako svojevrsna mimikrija igra veliku ulogu u socijalnoj interakciji. Radnje kao što su kijanje, smeh, plakanje i zevanje mogu biti načini na koje razvijamo snažne veze unutar grupe.
Umnjaci nisu uvek bili beznačajni
Umnjaci nisu uvek bili samo zubi za vađenje. Nekada davno, oni su služili za žvakanje mesa. Ali kako je ljudski mozak rastao, struktura vilice se promenila, pa umnjak više nije imao tako važno funkciju.
Treplje su, iako sićušne, važnije nego što smo mislili
Većina ćelija sadrži organele u obliku dlake koje se nazivaju trepljama koje pomažu mnogim funkcijama – od probave do sluha. U nosu, treplje nam pomažu da usporimo prosec isušivanja, što utiče na to da se sluz zadržava na njima. Natečene nazalne membrane mogu da izazovu začepljen nos.
Pubertet menja strukturu mozga
Znamo da hormoni doprinose mnogim promenama u telu koje su neophodne da bismo se pripremili za reprodukciju. Ali zbog čega je adolescencija toliko neprijatna? Hormoni kao što je testosteron utiču na razvoj neurona u mozgu što menja strukturu mozga i utiče na ponašanje, smatraju stručnjaci. Emocionalna nestabilnost, apatija i loše sposobnosti donošenja odluka su dokaz da je došlo do promena u frontalnom korteksu mozga.
Hiljade neiskorišćenih jajnih ćelija
Kada se žena nađe u kasnim četrdesetim ili ranim pedesetim godinama, prestaje mesečni ciklus, odnosno nastupa menopauza. Jajnici proizvode sve manje i manje estrogena, što se ispoljava fizičkim i emotivnim promenama. Nerazvijeni folikuli ne mogu da oslobode jajne ćelije redovno kao pre.
Međutim, prosečna adolescentkinja ima 34 hiljade nerazvijenih jajnih ćelija, iako se tokom njenog života samo 350 sazri. Neiskorišćeni folikuli propadaju, a mozak bez ikakve naznake može zaustaviti oslobađanje jajnih ćelija.
Mnogo hrane nam hrani mozak
Iako čini samo dva procenta naše mase, mozak zahteva 20 posto kiseonika i kalorija od ukupnog unosa u telo. Da bi glava bila dobro snabdevena resursima, tri glavne moždane arterije neprekidno “pumpaju” kiseonik. Blokada ili prekid u jednoj od njih, koja je poznata kao moždani udar, narušava funkciju celog tog regiona.
Kosti se lome zbog ravnoteže minerala
Pored podrške organa i mišića koju telo dobija od kostiju, one nam pomažu i da regulišemo nivo kalcijuma. Kosti sadrže fosfor i kalcijum, od kojih je potonji potreban i mišićima i nervima. Ako kosti nisu dovoljno snabdevene kalcijumom, određeni hormoni će doprineti da se kosti polome, što će biti praćeno – rastom nivoa kalcijuma!
Položaj tela utiče na vaše pamćenje
Sećanja su veoma povezana s našim čulima. Miris ili zvuk mogu da probude daleka sećanja na detinjstvo. S tim u vezi, nedavna studijapokazala je, štaviše, da ćemo se nekih događaja setiti brže i bolje ukoliko nam je položaj tela sličan onome koji smo imali u toku događaja kog se prisećamo!
Stomak luči korozivni otrov
Ćelije u stomaku luče hlorovodoničnu kiselinu, korozivno jedinjenje koje se koristi prilikom tretiranja metala u industrijskom svetu. Ono može da sagori čelik, ali sluzave obloge stomačnog zida drže ovu kiselinu na sigurnom – u probavnom sistemu, gde razlaže ručak.
